Vizija

Kao i na svakom dalekom putovanju na destinaciju koju pohodite prvi put - prvi korak nije bio lak, a konačno ishodište je prekriveno izmaglicom delovalo nekako neizvesno i daleko. Magla je bila jutarnja, ne onako gusta kao testo nego više kao platno isečeno na trake, spustila se niz ulicu Nikole Pašića u centru Niša i obgrlila staru kuću Stambolijskih. Činila je idealnu scenografiju za naš prvi ulazak u objekat star jedan i po vek, u ne baš zavidnom stanju, pomalo oronuo kao starac sa štapom koji na drvenoj klupici ispred posmatra prolaznike na čaršiji. Baš takvog smo očekivali da vidimo ispred nje, Todora Stankovića Stamboliju u beloj košulji od sukanog platna, sa širokim šarenim pojasom oko struka, kako vadi sat na lancu iz džepa od prsluka i gleda da li je vreme za jutarnju kahvu.

Umesto njega zatekli smo njegovu staru avliju punu dasaka i starih stolica, njegovu kuću u paučini i prašini, njegovo ognjište ugašeno.

Pogledali, okrenuli se oko sebe i dali obećanje i to ne u sebi nego jasno i glasno - da će najkasnije sledeće godine u ovo vreme ovde opet sve sijati starim sjajem, čuće se ponovo graja i lupanje šerpi i escajga, mirisaće opet meso ispod sača i đakonije iz kuhinje, ključaće u kotliću iznad vatre, ljudi će sedeti i uživati u bašti, čuće se smeh i muzika violine i tambure. Obećali jasno i glasno - da bi nas i Todor mogao čuti. I radovi su počeli za koji dan.

Okupili smo tim koji je podelio sa nama našu viziju, koji je svoja kreativna rešenja i energiju ukrstio sa našom, od iskusnog vrhunskog arhitekte, preko majstora i kalfi svih zanata, pa sve do dokazanih marketinških magova. Kompromisa nije bilo, vrhunski svetski standardi u ugostiteljstvu morali su pronaći idealnu harmoniju sa tradicionalnim motivima u enterijeru, želeli smo modernu priču koja čuva duh prošlih vremena. Tim je svakoga dana crtao, smišljao, planirao, računao, nervirao se pred preprekama, i radovao se kada smo ih uspešno preskočili. Sa zajedničkim ciljem da starog Todora Stambolijskog učinimo ponosnim i spokojnim što je svoj dom predao u prave, domaćinske ruke.

U rezultatu naših zajedničkih vizija možete uživati od danas. Pa još jedan i po vek.

Dobrodošli...


Misija

”Misija (u poslovnoj terminologiji) je osnovni zadatak odnosno funkcija jednog pravnog subjekta, kratak opis njegovih ciljeva. Svako organizovano delovanje treba da ima definisanu misiju ili svrhu, kako u operativnom tako i u društvenom kontekstu.”
Wikipedia

Restoran Stambolijski ima dvojaku misiju: u tradicionalnom i modernističkom kontekstu.

Prva je promovisati vraćanje pravim vrednostima stare građanske Srbije kroz njene običaje, kulturu, meraklijsko uživanje u životu, kroz prizmu tradicionalnih jela domaće kuhinje obogaćenih nekim samo našim sastojcima. Zatvorite oči, oslušnite lagane starogradske-sevdalinka-etno note, lansirajte nepce u do sada nedoživljenu avanturu balkanskih ukusa, omirišite aromu vrhunske domaće rakije, kucnite se čašom kuvanog vina, kroz plemeniti miris dima specijaliteta sa roštilja...

Drugi je usvajanje pravih vrednosti nove urbane Srbije kroz približavanje svetskim trendovima, kulturnog obrasca novog milenijuma, hedonistično uživanje u životu, kroz prizmu jela moderne kuhinje obogaćenih nekim našim kreativnim sastojcima. Otvorite oči, oslušnite lagane chill-lounge-jazz note, lansirajte nepce u do sada nedoživljenu avanturu eksplozije mediteranskih ukusa, omirišite buke vrhunskog vina, kucnite se čašom konjaka i burbona starijeg od vas, kroz plemeniti dim kubanskih cigara...


Istorijat

Izgradnju kuće započeo je Turčin Amet Memedović, davne 1875. godine. Još uvek nedovršenu kuću od Memetovića kupio je slavni niški trgovac Todor Stanković Stambolija 1. avgusta 1878. godine za 25 zlatnih lira. Iste godine gradnja kuće se privodi kraju. Važila je za jednu od bogatijih kuća, a vlasnik i njegova porodica bili su poštovani kao časni ljudi i dobri domaćini. Upravo po nadimku Todora Stankovića sam objekat od tada postaje poznat u Nišu kao kuća Stambolijskih.

Objekat čuva sve odlike srpsko – balkanskog stila stare gradske arhitekture i predstavlja jedini očuvani primerak u celom Nišu, stoga je proglašen spomenikom kulture i 28. jula 1949. godine stavljen pod zaštitu zakona.